najlepši si mi dok spavaš

sećam se
svoje poslednje, ako ne i jedine, ozbiljne veze
iako ja ne znam šta znači ozbiljna veza
valjda se to procenjuje po dužini trajanja
i broju zajedničkih fotografija na društvenim mrežama
i širini osmeha u jeku zaljubljenosti
ako je tako, onda sam imala samo jednu, da

e u toj vezi, neretko se dešavalo da se probudim
i vidim njega, nadlaktio se i gleda me
pa mi nije jasno što me gleda
a on mi kaže da mu to prija, smiruje ga
pa meni i dalje nije jasno

gledam te jutros, po ko zna koji put
iako mi nismo u vezi
ili bar ne toj ozbiljnoj, to svakako ne

gledam te mnogo suptilnije nego što je on mene gledao
tako da slučajno ne pomisliš kad se probudiš da sam te gledala
možda pola sata, možda sat, možda nekoliko sati

uvek se probudim tih nekoliko sati pre tebe
a nikada mi nije bilo jasno zašto
kao što mi nije bilo jasno zašto ne mogu da zaspim
dugo ne mogu da zaspim pored tebe

gledam te jutros i prija mi to
jer tada maštam, nekom nejasnom maštom
maštaju moja osećanja, mozak ne zna o čemu

prelep si dok spavaš, ne znam da li ti je to neko rekao
ja ti neću nikada reći, to mi jako glupo zvuči
a i inače se ne gađamo komplimentima
jer smo mi ona kombinacija koja se gađa prozivkama
dok izgara od požude i te animalne privlačnosti

gledam te jutros i pitam se
zašto nismo jedno drugom nikada dali šansu
da se upoznamo, pa na osnovu toga prihvatimo ili odbijemo
kakvi nas to prokleti strahovi progone i sputavaju
zašto smo tako nespretni, nesigurni i nejasni
zašto se ne odvojimo, ako već bežimo od spajanja

toliko bih ružnih stvari o tebi mogla da kažem
često i lajem tako u prazno dok naglas pred nekim
pokušavam da razumem zašto nismo nešto više ili bar manje

sigurna sam da možeš i ti o meni
jer sam teška, naročito pred tobom i sa tobom
ali i inače, ja sam divljakuša što bi moja baka rekla
a to i nije baš pohvalno i privlačno, znam

ko ne zaroni dublje u moju suštinu,
verovatno se pita šta mu je trebalo da me upozna
tako verovatno i ti?

koliko puta sam samo svedočila ljudskoj naivnosti
kad mi kažu da sam pozitivna, milog lika, pametna
obrazovana, kvalitetna, aktivna, simpatična, društvena
pa pomislim u sebi “ček da me upoznaš”
a nisam ni licemerna, bar mislim da nisam
samo sam slojevita

moj “mio izgled” su isklesala deca koja mi hrane dušu
pozitivna sam dok ne začneš antiprotivni mehanizam odbrane
aktivna sam dok se sadržaji menjaju i dok ima izazova
pametna sam samo ponekad, a diplome s tim nemaju veze
diplome su, verovatno, samo fasada nesigurnosti iz detinjstva

ti si aktivirao sve moje mehanizme odbrane, baš kao i ja tvoje
i tu smo stali, sad se napadamo i branimo
a to zamara. to baš jako zamara, pa zar ne?

zato mi je najlepše da te gledam dok spavaš
zato se budim par sati ranije, intuitivno
da bih imala što više vremena za tu maštu

tako sam te i jutros gledala
dok se nisi probudio
pa sam se sakrila
pod pokrivač
kao i uvek

i čekala da magija nestane
kao rukom odnešena
da ti ustaneš, pa ću i ja
pa ćemo da požurimo da se raziđemo
da se slučajno ne suočimo
sa sobom, sa nama
sumnjamo u svoje kapacitete

toliko smo brzo krenuli,
toliko smo brzo stigli
na to mesto rastanka
toliko smo se smotano razišli, opet
da se nisam ni setila da ti kažem
da si mi najlepši dok spavaš

drugima si verovatno lep i budan
nadam se i sebi,
možda bi bio i meni
kada bih se zapitala
ne znam za sada to
nije ni važno

kad sam sa tobom, a još više kad nisam
ne zanimaju me ni tvoj izgled, ni kuća, ni automobili
poslovi, kombinacije, planovi, ni ono što bi me možda zanimalo
da imamo neki odnos, ljudski, a ne ovako

kad sam sa tobom, a još više kad nisam
jedva čekam da te gledam dok spavaš
ponovo i ponovo i ponovo

najlepši si mi dok spavaš.
od svih.

eto.