nisam bezveznjakuša

Iako sam sebe raznim pogrdnim imenima nazivala i još ću. Iako, što reče on, deset puta lakše sebe pokudim nego što se pohvalim. Iako, što reče isto on, nikad nije upoznao osobu koja teže prihvata komplimente.

Umem da se kaznim i kada to ne zaslužujem. Onako nekako polusvesno.

Imam visoko dignutu lestvicu za svoja postignuća i uspehe. I nekako kao da je stalno uzdišem, lestvicu, ne sebe. I ljutim se na sebe nešto stalno. Ali nisam bezveznjakuša.

Iako se nekada postavim prema sebi i drugima kao da sam i bezveznija od toga.

Ali verujte mi, znam ko sam.
I kada ne umem da se opišem kakva sam, znam koja sam.

Ja sam od onih što je još kao dete znala šta neće. A boga mi i šta hoće.
Što je umela da se predstavi u pet ili petstopet reči, zavisi koliko se traži, vrlo jasno.
Poznajem, i te kako, svoje principe, vrednosti, uverenja, stavove, kvalitete i slabosti.

Hoću da radim na sebi, hoću pravičnost, isrenost, uživanje, zaslužene odmore.

Kada se ne umoriš kao čovek, nemaš od čega da odmaraš. A pretužno je kad stigneš do odmora, a nemaš za šta sebe da potapšeš i kažeš – zasluženo je! Pa zar ne?

Imam tog jednog drugara koji ne može da shvati zašto se uvek toliko rasipam i rasplinjavam, kako sve postižem, zašto sebe toliko mučim, a ne mučim se. Ja sam lenji morž, ali volim da sam korisna. Kad sam u kući prevrćem se sa boka na bok i samo maštam o nekoj vodi u koju bih se bućnula, pa sušila do zalaska sunca. Ali kada mi dođe, volim da vreme upotrebim kvalitetno, pre svega prema sebi. Da radim na sebi, da učim, da se usavršavam, da stičem pravo da prigovaram. Tebi, svetu, sebi.

Često se ponižavam, sve češće, i dopuštam nekim nebitnim ljudima da me tretiraju kao krpu pred ulaznim vratima, onako da obrišu svoje prljave cipele i da me pregaze.

I baš zato mi je važno da, kada pređu preko mene, mogu da kažem sebi – jes’ mačko, taj je naizgled ispao baja, ali ti si Baja. I juče bila, i sutra ćeš biti. Jer si se zidala, rastavljala, sastavljala, glancala, i to ne šminkama, nego nekim silnim iskustvima i znanjima. A on kad se vrati, a vrati će se, moći ćeš da se poigraš sa njim i to ako budeš želela. Okej je i da ne želiš, zbog neprijatnih emocija i sećanja koje budi u tebi ili zbog trenutnih okolnosti.

I koliko god nisko padala, uvek znam da nisam bezveznjakuša. Pa se igram tako.

O tome mi govore i moja prijateljstva.

Imam tu neku najbolju drugaricu koja je potpuna carica.
Ta bi vam se snašla u svakoj situaciji, na svakom poslu, u svakom odnosu.
Znate one ljude što kad izađu iz prostorije ostave trag za sobom jači od skupog parfema? E to vam je ona, a skoro da mogu da se zakunem da toga ni upola nije svesna. Da jeste možda bi usrala to. Neke kvalitete čim osvestimo oslabimo.

Ume i ona tako nekako da se sroza, pa valjda pomisli i sama da nije normalna, a jeste.
Savršena je. Ona je možda i jedino savršenstvo u koje verujem, evo skoro deset godina.

Po mom mišljenju, ne možeš dosgnuti savršenstvo ako ne umeš da se srozaš.
Da kopaš po svom mulju, prevrćeš, opipavaš, a gadno ti je, pa ne razumeš ni sam sebe.
To je dorađivanje finesa na svom bašunastom duhu i karakteru, do kog malo ko stigne.

Moja najbolja prijateljica je danas, čini mi se, pomislila da je bezveznjakuša.
A ja ne bih umela rečima, sa kojima sam kao vešta, da joj objasnim da nije.
Najradije bih joj ubrizgala špricom to uverenje direkt u venu, tako da ga nikada ne dovodi u pitanje, da ga uzme zdravo za gotovo i postane deo nje. Da još za nijansu podigne glavu ka nebu, ne uobraženo, daleko je ona od uobraženosti, nego samouvereno, svesno, zasluženo.

Nabacujem misli nekim nemuštim jezikom koji niko neće razumeti, a svi će se naći.

Jedno je pasti, napraviti grešku ili niz grešaka, predati se pred izazovom, odustati od nečega, dopustiti sebi tugu, bezvoljnost, razdražljivost, nemoć, ljutnju… Drugo je namati integritet ili ga se odreći za neku smešnu cenu. A svaka cena je smešna.

I veliko je bogatstvo znati za sebe da nisi bezvezan. Da si moćan. Jak. Svoj. I ničiji.
Još ako imaš prijatelja za kog možeš da kažeš isto to, i garantuješ to pred Kosmosom..
Nemaš za šta da brineš. Bogat si u najvećem siromaštvu, i svaka briga ima utehu.