sreću čine (i) male stvari

Nekad malim stvarima nazivamo baš velike stvari, samo zato što ih podrazumevamo.

Na primer, činjenicu da je neko živ i da možemo da se radujemo ili tigujemo zajedno.

Ili recimo slobodno vreme koje smo bagatelisali dok smo ga imali na pretek.

Ili omiljenu supu, koju smo možda i zafrljačili ponekad u šolju jer smo umesto nje pojeli neki junk-food.

Ili cveće koje mi ne volimo, ali ćemo ga kupiti, pa i posaditi ako treba, nekome ko baš voli – ali šta je veliko u cveću?

Da vam kažem nešto, nisam odavno pisala i verovatno neću skoro ponovo jer sam se zatrpala poslom i nekim svojim introspekcijama, ali haj’te da male stvari zovemo malim stvarima, a velike svojim imenom.

Recimo, mala stvar koja je mene maločas obradovala je – parking mesto tik ispred prozora stana u kom živim. A velika stvar koja me je danas obradovala je – što sam uspela da odem kod bake da joj čestitam rođendan. Da je zagrlim, strpam u kola i odvezem u rasadnik cveća da bira čime ćemo da ukrasimo njenu bašticu. Što je i mama uspela da krene sa mnom. Što smo dočekali i tatu tamo. Što je došao jedan mali švrća od 5 godina iz komšiluka i rekao mi da me voli. Što sam i ja njemu rekla da ga volim i na svaki njegov poljubac uzvratila svojim. Što mi je on dodavao cveće, a ja ga sadila po bakinim željama, uprkos šupljim prošlogodišnjim rukavicama i planu da odspavam pre toga jer me ovaj ritam poluživota između dva posla svakog dana umara. Što smo večerali na kraju svi zajedno iako, sigurna sam, niko nije bio baš gladan. Što smo uspeli da se čujemo sa bratom preko video poziva jer je u međuvremenu otišao da radi u inostranstvu. Što smo naučili svi da kažemo ‘hvala’ i ‘bravo’ i ‘prija mi’. Što imamo psa zlata vrednog da nas podseća kako se to radi.

Što imam porodicu. I auto. I svoju tišinu iz koje ovo sad pišem pre nego što utonem u san. I platu da mogu sipam gorivo, častim baku i ne brinem o novcu.

A ujutru ću se obradovati kad krenem na posao što mi je auto ispred prozora, jer sreću čine male stvari 😉