behind-the-scenes

Nisu ovo nikakve tajne, samo puka istina.
Volim svoj život, koliko i ti voliš tvoj.

Još više volim da zovem stvari svojim imenom.
Kad je gorko – gorko je; kad je slatko – slatko je.

Volim gorku kafu i volim slatke palačinke.
Sa životom je malo drugačije.
Nego…

Gledam svoje profile na društvenim mrežama. Kako lepo živim… Da bar.
Pa onda okačim neki status i dobijem 100+ reakcija i neke dirljive poruke u inboks.

Pa se pitam, čiji je to život? Pošto moj nije.
Radim 15h dnevno poslednjih 9 meseci i za to niko ne zna.
Ali kada dođem na more svi kažu da bi voleli da žive takav život.

Moram ponovo da se otvorim kao knjiga, a nije mi bila namera.

Svaki moj dan ima razne faze. U gradu, na moru, u autu, na barci… Mnogo faza.
Testovi za ego su na svakom koraku. Više ih padnem nego što položim. Mnogo više.

Budim se jutrima mahom iznurena, istrošena, isprazna.
Treba mi vremena do podneva ili više, da bih se potapšala i obrisala prašinu s ramena.
Pa nabijem osmeh, nagutam se argumenata i zamerki, izdignem poprsje i krenem ponosno.

Pa me vi sretnete. Pa mislite, blago ovoj.
Letuje 70 dana leti, ima društvo, ima slobodno vreme, ima jezičinu.

Pa dođe noć, ili jutro bez prethodnog sna.
Pa opet sebe pitam:
Koja si ti? Čija si? Di ćeš? Do kad stojiš?

I opet neka tuga. Neki nespokoj. Neki set pitanja i potpitanja. Nemanje odogovora.
Tinjajući ponos i preglasno negiranje istog.

E, mili moji.
Da se ne lažemo, u svakome od nas ima:

• Nagomilane anksioznosti
• Bezbroj dilema i briga
• Mnoštvo neizvesnosti
• Brda nesigurnosti
• Manjka samopouzdanja
• Viška stresa i frustracije
• Hrpa lažnog predstavljanja
• I još mnoogo šta od nevidljivih sastojaka.

Samo je priprema drugačija i način serviranja.

Lepo mi spavajte.
Još lepše se budite.