mutti. mamito. mdf. ♥️

Srećan je onaj ko zna šta je mama i ko je ima(o).

Još srećniji onaj čija je ljubav prema mami uvek bar tri put snažnija od ljutnje u afektu.

A stvarno verujem da smo najsrećniji mi koji smo ljubav prema majci spoznavi kroz pun intenzitet puberteta, klimaksa, menopauza, selidbi, razvoda, siromaštva, nerazumevanja, bolesti, prelaženja granica dozoljenog, teških reči i ostalih izazova.

Ako je na to još majka prisutna u našem životu, i dostupna za po koje izvinjenje, premotavanje filma, zagrljaj, stisak ruke, namig ili poziv u gluvo doba, onda govorimo o bogatstvu. Ja sam bogata.

I moja Mama je čudo. Duše pune ožiljaka, lakše i teže zaraslih rana. Bez preterivanja, težu priču o odrastanju nikad nisam čula. Ne bi ona rekla ni da je odrastala u siromaštvu i nedaćama, ni da je brinula o bolesnim roditeljima, ni da se jako mlada bavila svim čestitim poslovima širom sveta, ni da je roditelje sahranila oboje mlađe od 50, ni da je zlostavljana, ni da je menjala škole i mesta stanovanja kao autobus stanice, ni da je došla u Beograd na studije nemajući tamo nikog osim tadašnjeg dečka i ostala za ceo život, ni da je vodila firmu sa XY zaposlenih u vreme inflacije, ni da je boli odnos sa sestrom, ni da je džabe završavala tu germanistiku da bi se ceo život bavila obračunima i virmanima, ni da ju je ćerka šikanirala zbog razvoda, ni da joj sin nije oprostio što je nasela na to šikaniranje, ni da je spakovala kofer i otišla sa otvorenom ranom na srcu da ćerku ‘ne nervira’, ni da joj količina kiseonika u plućima zavisi od vlažnosti vazduha tog dana, ni da su krvavo zarađen novac svi trošili više od nje, ni da sve češće padne u hodu, ni da je pitaju na ulici često ‘jeste li dobro, treba li pomoć?’, ni da živi sama u stanu 30 kvadrata nakon što je mnoge krovove i temenlje postavila, ni da je boli, ni da rastura, ni da ne zna dokle će moći da gura. Smeška se ona i tabana, kaže mi da je to sve ne uznemirava.

Obraza najživopisnije naboranog, uvek spremnog da se zakikoće i oslika najčudesniji pejzaž bora smejalica. Kože meke kao melem, nežnog dodira i bašunastog zagrljaja za svakoga ko se tu prišunja.

Hoda nehajnog, i s godinama sporijeg, koji ničim ne odaje kakvim tajnim formulama za knjigovodstvo vlada, ili koje čarolije unosi kroz prevode nemačkih knjiga za decu. Ne vidi se u njenom držanju ni s kakvom lakoćom stvori ukusan ručak kraj praznog frižidera ili kako kompletan ugođaj udesi pomoću jednog limuna i tri nabrane smokve u komšijskom dvorištu.

Ume tu i tamo da zavarniči koja munja iz tih bistrih očiju kada se nečasne radnje opaze, ali ta se ne zadržava dugo. Brzo je zameni neka nova iskra, znatiželjom i ljubopitivošću potkovana. Da ubere i pomiriše travku kraj puta, da pokuca komšinici i pita treba li šta iz radnje, da upakuje u salvetu seme neke buduće biljke, da zvirne u epizodu serije na fox crime-u, da prebriše časkom podove prokuvanom vodom iz veš mašine… Iako mnogo puta spržana do temelja, ne neguje posledice mobinga, sagorevanja, zanemarivanja.

Ta moja majka sluša kao more. Upija kao suva zemlja. Teši kao povetarac u sred leta. Spašava kao kiša maslinu. U reči ne staje, jer je šira od njih.

Moja mama vam je divnoljud BB i mirno more mog univerzuma. ♥️